Полуприколице{0}}кипери се првенствено могу класификовати на основу њиховог начина истовара и{1}}носивости.
Категоризоване према начину истовара, легалне полуприколице{0}}доступне на тржишту спадају у три главна типа: бочни-демпер, стандардни задњи-демпер и задњи-одлагач с равном платформом. Бочне{5}}приколице за депоније често подлежу ограничењима{6}} специфичним за локацију у вези са операцијама истовара. Стандардне задње{8}}приколице обично имају висину сандука за терет не већу од 0,6 метара и релативно мали капацитет терета. Задње{11}приколице с равним платформама суочавају се са ризиком регулаторне контроле у вези са неовлашћеним модификацијама. Поред тога, постоје и контејнерске полуприколице{13}}које се првенствено састоје од шасије контејнерске полу{14}}приколице опремљене хидрауличним механизмом за подизање.
Категоризовани према{0}}носивости, они су подељени на лаке моделе дизајниране за стандардни-транспорт терета и тешке-моделе (као што је „Хундред-Тон Кинг“). Тежина празног терета лаке полуприколице са кипером у комбинацији са тегљачем углавном не прелази 20 тона, што омогућава нето капацитет терета од скоро 30 тона према важећим прописима који регулишу ограничења тежине возила. Тешке-тешке полуприколице{10}}које се називају „Хундред-Тон Кингс“ припадају последњој категорији.
